Prehrambena Industrija - Srbija

GMO: Nije otrov, ali nije ni zdravo

U Srbiji je zabranjen uzgoj GMO hrane, ali je javna tajna da ipak postoje usevi i distribucija ovakve hrane. I mada je većina ljudi uverena da ne jede genetski modifikovanu hranu, u praksi izgleda nije tako.

To, za "Novosti", kaže dr Miodrag Dimitrijević, profesor na Katedri za genetiku i oplemenjivanje biljaka novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Samo prošle godine, smatra naš sagovornik, u Srbiji je, mimo zakona, zasejano oko 5.000 hektara genetski modifikovane soje, mahom u Vojvodini i nekim delovima Mačve. To znači da takva soja, preko stočne hrane, završava i u našim tanjirima u mesu i mleku, jajima, kao i u prerađevinama na bazi tih proizvoda.

* U Srbiji je, prema važećem zakonu o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine, izričito zabranjena komercijalna upotreba GMO?
- Ovaj zakon u članu 2. izričito navodi da "nijedan modifikovan živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije".

* Kako ocenjujete rad tela i institucija koje se brinu o zdravstvenoj bezbednosti stanovništva?
- Oni su "prestrukturisani", "usklađivani", "akreditovani" i opet "restrukturisani" dok ranije kreiran sistem nije sasvim podlegao ovim "reformama". Dakle, urušili smo ono što je funkcionisalo, a nismo napravili nešto što još bolje funkcioniše. Skoro po pravilu, rešenja koja su doneta su bila lošija od prethodnih.

* Na hiljadama hektara već godinama se uzgajaju neke GMO žitarice?
- Nezakonito sejanje GM useva se pojavljuje kao problem. Treba imati u vidu da je setva GM kukuruza, koji je stranooplodna biljka, daleko opasnija po srpsku agrarnu proizvodnju, nego GM soja koja je samooplodna. No, svaki GM usev koji se nezakonito seje predstavlja za Srbiju ozbiljan problem, jer može da kompromituje našu klasičnu poljoprivrednu proizvodnju i da predstavlja ekonomski i zdravstveni rizik. Problem, međutim, treba da se rešava u korenu, a ne samo kažnjavanjem "konačnih korisnika".

* Da li sa takvom "kontrolom" treba da strepimo da neki prehrambeni proizvodi sadrže određene količine GMO?
- U sklopu nekih pilot istraživanja, utvrđen je jedan od deset ispitivanih uzoraka soje u zrnu, koji je bio pozitivan na prisustvo RR genetičke modifikacije otpornosti na herbicid "raundap redi". Ovi uzorci su uzimani po slučajnom izboru u prodavnicama "zdrave hrane", odnosno slobodno kupovani kao soja u zrnu u širokoj prodaji! U Srbiji se ovo seme ilegalno seje bez ikakvih posledica po "farmere", jer semenske kompanije, koje su vlasnici tog semena, ne pokazuju nikakav interes da zaštite svoja prava i finansijsku dobit.

I NAUKA BILA SPORA
- Naša saznanja o posledicama konzumacije GM hrane su veoma oskudna. Na primer, uz svu "modernu" nauku, tek devedesetih godina prošlog veka uočeno je postojanje malih fragmenata ribonukleinske kiseline, danas poznate kao mikroRNK. Sve do 2006. nije se znala uloga ove klase nukleinskih kiselia. Onda je utvrđeno da vrlo aktivno utiču na regulisanje rada gena naslednog osnova - kaže Dimitrijević.